Хиљаде стручних књига, романа, енциклопедија, речника, али и научних радова домаћих писаца и научника, штампаних на латиници Унеско је регистровао као део хрватске културне баштине!
Ову поражавајућу чињеницу за Курир констатује Драгољуб Збиљић, професор српског језика и оснивач и председник Удружења за заштиту ћирилице српског језика "Ћирилица". За ово бесмислено и накарадно присвајање Збиљић криви државу, која ни сама не поштује Устав, по коме је званично и једино писмо српског језика - ћирилица.
- Међународне институције културе држе се чињенице да је хрватски језик регистрован латиницом, а српски језик ћирилицом.
А пошто је то лингвистички један језик, са неким преиначења у стандарду код Хрвата, сасвим је логично да, кад се књига, новине и ма шта друго публикује на хрватском писму, буде "укњижено" у хрватску културну баштину! Писмо је у том случају пресудно јер језик је један, без обзира на то како га која од бивших југословенских република зове - објашњава професор и наглашава да је хрватска абецеда у Србији данас заступљена више него икад.
- Чак 90 одсто јавних натписа исписано је латиницом. То се може лако проверити иу Кнез Михаиловој улици у Београду иу сваком граду у унутрашњости - каже наш саговорник и подсећа да први став члана 10 Устава из 2006. гласи: "У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо."
Међутим, то изгледа ни сама држава не поштује. Збиљић сматра да ће српска ћирилица после хиљаду година трајања ускоро у потпуности бити замењена хрватском азбуком.

- Ово је фрапантан податак и мислим да би држава морала одмах да реагује и забрани штампање књига на латиници. Све који се томе супротставе треба казнити! - Категорична је филолог Милка Цанић. Она сматра да треба оформити и стручну комисију која ће преиспитати све масовнију употребу страних речи које, према њеним речима, накарађују српски језик.
12. јануар 2011. (Курир)
| Назад | Врх странице |